|
 ROCK-TRIBINA, 06.06.2008. Dom Omladine, Velika Plana, Srbija
Vođen srcem, a znajući da se ništa ne dešava slučajno, uputih se na Rock-tribinu u Veliku Planu, nadajući se da ću videti nešto što budi nadu u bolju rock-budućnost. I - ne prevarih se. Evo nekih impresija o bendovima koje videh i čuh:
U-TA-TA (S.Palanka)
Grupa sa izuzetnim potencijalom, originalna u svakom pogledu. Imaju drskost ranih Floyda (nadamo se samo da ce ipak ići Gilmourovim a ne Syd-ovim putem.) i sirovu snagu pravih new wave grupa. Nikola Pantić, gitarista i pevač , zaista poseduje „ono nešto“ (za konstataciju da je harizmatičan sačekaćemo još neko, nadamo se ne dugo,vreme). Čvrsta ritam-sekcija Aleksandar Srbu (bas) – Filip Stojanović (bubnjevi) pravi majstorsku podlogu po kojoj Nikola wah-wahom vešto šara minijature. Da li će oni biti novi dragulj na rock kruni ili samo oblutak koji je zavarao svojim sjajem, zavisi isključivo od njih. Imaju samo 51 godinu. Sva trojica zajedno.
DON KIHOT (Velika Plana)
Da ovaj bend spustite u neki pub East Enda, ne verujem da bi iko primetio razliku. Energija, energija, energija...prosto duvaju sa scene jaki punk-riff vetrovi. Dača jednostavno izgleda kao da se rodio sa gitarom na sceni pored braće Ramone. Švaks prosto cepa bubnjeve, terajući sve elemente baterije na igru u iskonskom ritmu. Kao balans između dva hiperaktivna člana grupe, Sandra na bas gitari dopunjava nedostajuće tonove. Držimo palčeve da i njihove autorske pesme dobiju snagu živog nastupa.
BLACK GEORGE (Topola)
„Budim se...“ „Grad...“ „Reči...“ peva Sara Gajić, budeći emocije. Da, baš ovako ja zamišljam pravi rock-band. Lepi, mladi, kvalitena gitarska svirka, odličan vokal, akcenat na autorskim pesama, atraktivan nastup. Slušljivo, do bola... Svaki ton je brižljivo odabran. Gitarski tandem Uroš Stojić - Nikola Miljković vešto nalazi put kroz brzake harmonija dok ekipa sa donje (uslovno rečeno) palube Lazar Jovanović (bas) – Petar Todorović (bubnjevi) održava pravi ritam. Treba im samo jači vetar u leđa (tj. adekvatna podrška), da bi brod sa Black George zastavom uspešno plovio rock-morima.
U.P.S.(Petrovac)
Punk-bend. Mislim, zašto samo toliko. Pa evo: „nema potrebe da učestvujemo na tribini, mi znamo sve o rocku, neka slušaju oni koji ne znaju“ . Koje ćete pesme svirati?- pitah ja. „...nemamo pojma ,čoveče, dok ne izađemo na scenu, mi smo punk-bend ! .“ To mu je to. Mislim, praše oni dobro, ali malo više komunikativnosti ne bi naškodilo. Pogotovo što je kvalitet svirke obično obrnuto proporcionalan aroganciji .
THE SOCKS (Čarapice) (Velika Plana)
Ako ova funk-ska-reggae ekipa ne uspe da napravi nešto više na sceni, onda stvarno neko treba da skoči u Moravu tj. Jasenicu il’ da se ’besi o kvaku. Šalu na stranu, zar pojava tri lepe devojke na sceni, koje stvarno dobro sviraju i pevaju, uz podršku (sad ja ne mogu da govorim o zgodnim mladićima , da me ne optuže za svašta nešto) pevača Uroša i basiste Vuka... Ne, nije štamparska greška – NISU bubnjar i gitarista. Ova mesta su rezervisana za sedamnaestogodišnje sestre bliznakinje Janu (gitara) i Jelenu (bubnjevi) koje vas bukvalno opčine svojom pojavom, a i umećem. Na sceni im se pridružila, kao vokal, još jedna devojka, kojoj nisam uspeo da zabeležim ime (mislim da je Nađa), što je sve doprinelo poboljšanju ukupnog utiska. Sudeći po reakcijama publike, oni imaju kultni status u gradu. Za moju konačnu ocenu, sačekaću njihove autorske pesme. Valjda neće uprskati...
HH BLUES BAND (Velika Plana)
Sedim ja tako u pauzi , ćelavim od rokenrola (što bi rekao hippy-lik iz Orašja, nezadovoljan tribinom) odvajam žvaku sa nekim likovima , mojim ispisnicima, pijuckamo pivo i sl. (dobro dobro, pređi na stvar-prim ja). Kad oni ustadoše. – Gde ćete, bre ,sad? „Idem da sviramo!“ -Gde da svirate? „ Pa, ovde bre, sad ćeš da čuješ!“ –Aj’ da vidim ,baš i to čudo. I bi čudo. Odavno nisam ovakav cover- band. “Whipping post”, “All along he watchtower” itd. A da napraviš kviz – zatvoriš ljudima oči i pustiš svirku, pa ih posle pitaš da odaberu svirače između sto ljudi, možda bi jedino uboli Deju (vokal). Ali zato Rile (solo gitara), Zoka (ritam i solo), Zoka (bas) I Vlada (bubanj), odgovorno tvrdim, spadaju red najboljih rock-muzičara sa ovih prostora. Kažu da spremaju autorske pesme. Ako je kvalitet upola, onda će to biti mnooogo dobro. Ali da ne ureknemo. Mnogi se opekoše na toj vatri.
MOONCHILD (Velika Plana)
Čast metalaca na ovom skupu branili su, i to vrlo uspešno: Mare, Stex, Harris, Džoni i Boki. Možda najuvežbanija ekipa od svih. Ciljevi koje su postavili pred sebe su visoki, muzika koju sviraju - veoma zahtevna. Oni su toga svesni i koračaju čvrstim rifovima napred. Entuzijazam ne nedostaje, želja za uspehom, i pored poteškoća oko sastava benda – ogromna. Uz kvalitetan pristup sopstvenim kompozicijama, rezultati neće izostati. Večeras su se popeli za još dva stepenika više u pohodu ka vrhu rock-piramide.
Opšta ocena – sudeći po kvalitetu svirke mladih bendova, ne bi trebalo propustiti predstojeći Festival mladih bendova Balkana.
Epilog: Čekajući prvi bus na stanici u Plani, pošto smo se rastali sa “Unučetom”, Dragiša i ja primetismo da je svanulo Novo Rock-Jutro nad Srbijom. autor: Vladimir Pešić http://www.hexagram.co.yu/pokazivest.php?id=48
 |
RSS link na komentare
